Descrizione:
Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom Napoleon istim glasom saopštavaju sve o ?ivotima jednog cara i jednog knji?evnika. Dima Otac svedo?i da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog ?ivota. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hroni?ara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim ma?em povili glavu.
Ve? u svojoj tridesetoj godini Napoleon je bio gospodar Francuske. Vojnu karijeru po?eo je kao artiljerijski podoficir, da bi 1793. godine, preuzevši Tulon od britanskih snaga, koje su pomagale francuske rojaliste, munjevito napredovao u vojni?kom zvanju. Nakon vojne kampanje u Egiptu, 1799, Napoleon se tajno vra?a u Pariz, gde je izvršio dr?avni udar i postavio sebe za prvog konzula. Napoleon time posti?e neograni?enu politi?ku vlast. Pet godina kasnije je sâm sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom va?nijom evropskom silom, dominiraju?i kontinentalnom Evropom nizom pobeda – od kojih su najslavnije one kod Austerlica i Fridlanda – i uspostavljanjem saveza, imenuju?i bliske saradnike i ?lanove porodice za vladare ili ministre u dr?avama kojima su dominirali Francuzi.
Sve što bi ?italac prose?nog interesovanja za istoriju i istorijske avanture mogao da po?eli, Dima Otac mu pru?a, ne zaboravljaju?i ni jedan detalj o kapetanu Topu, malom Kaplaru, njegovim ?uvenim proklamacijama, hirovitom ponašanju, vojni?koj ?asti i neverovatnoj strateškoj sposobnosti. ?itamo o usamljeniku predodre?enom da bude poput najve?ih, koji za uzore ima Hanibala, Aleksandra Velikog i Karla Velikog. Vidimo kako skromna i povu?ena duša, koja tri puta iš?itava sve knjige iz obli?nje knji?are, izrasta u vojskovo?u najve?eg formata, o?vrsnulog ?ivotom, upornoš?u i znanjem.
Katastrofalna francuska invazija na Rusiju 1812. bila je prekretnica ne samo u Napoleonovom ?ivotu ve? i u ?ivotu kontinentalne Evrope. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada više nije obnovila svoju nekadašnju snagu. Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i izgnanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao sto dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Poslednjih šest godina ?ivota proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.
Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali maštu ?itaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da ka?e, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz šumovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog ?ivota i ratništva bili lav i orao, ne ?udi što se istom brzinom i ?arom pisac obra?a publici, ni namerno ni uzalud, naprosto – prirodno. |
