Descrizione:
„...U ?ekaonici u Palmoti?evoj sudaram se sa Spomenkom. Iscmakale smo se, a zatim je krenula pri?a, po?evši od onog leta u ?anju... Nisam znala da je i ona u me?uvremenu postala narkos, da je osu?ivana i da se le?i, baš kao i ja. Bilo je zaista neverovatno što se nikad dosad nismo srele. Kao i nekad, tvrdoglavo je terala po svome.
– Bo?e moj! Zašto ne bismo, ponekad, samo mudro! Malo šita ili po pet crta. Nikako da se opet navu?emo! Pametne nikad ne provaljuju – bila je uporna.
– Ih, otkud to mo?e?
– Zašto da ne? Da mi šizne keva, znam neke matorce. Novinari, glumci, slikari, ljudi nisu budale, bodu se godinama, niko ne zna, a uvek su na pet, šest crta najviše.
– A kad to prestane da bude dovoljno?
– Onda se napiju. Ma šta ti je, ne prestane. Pametni mudro postupaju. Ko je nama kriv što smo nezaja?ljive?
– Ne sviraj, Spomenka, za male pare! Meni je lakše da prestanem, jednom zauvek. Nisam jak karakter, da mogu pomalo, pametno da se fiksam. To su budalaštine. Ko ti je napunio glavu tim glupostima? Zašto dolaziš na le?enje, ako ve? nisi odlu?ila da se spustiš?“
|
